Biljana Savić, Svetlana Dimitrijević
Klinika za infektivne bolesti – Respiratorni centar – Klinički centar Niš – Republika Srbija
Influenza A H1N1 / H3N2, urgentnost zbrinjavanja kritično oboljelih, respiratorni centar, medicinska sestra
''4. Međunarodni kongres HDMSARIST-a''
Šibenik, 14.-17. travnja 2011. godine
Gripa – influenza je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja i vrlo često pojavom sekundarne bakterijske infekcije disajnih puteva. Grip uzrokuju virusi tipa A i B skloni čestim mutacijama. Tako je virus tipa A, podtip H1N1 nakon pandemije 2009. godine postao sezonski a već u 2010 – 2011. godini cirkuliše sa svojim mutagenom H3N2 ponovo šireći talas epidemije.
Cilj – Prikazati organizaciju rada i zbrinjavanje kritično obolelih na Klinici za infektivne bolesti tokom epidemije virusa A H1N1 u 2009. i 2011. godini. Zbog mogućnosti brzog širenja epidemije na Klinici za infektivne bolesti se sprovodi akcioni plan na osnovu preporuka Ministarstva zdravlja i Centra za prevenciju i kontrolu bolesti koji obuhvata mere predostrožnosti u odnosu na put prenošenja, što podrazumeva: rano otkrivanje obolelih, izolaciju pacijenta, prijavljivanje, korišćenje lične zaštitne opreme, sprovođenje mera dezinfekcije. Tretman, lečenje i nega obolelih je bitna u prvih nekoliko sati i usmerena je na monitoringu respiratornog statusa, vitalnih parametra, korekciju odstupanja, ishrani i permanentnom dokumentovanju procena.
Metode rada – Retrospektivna analiza hospitalizovanih slučaja, medicinska dokumentacija i evidencija – protokoli.
Rezultati prikazani u radu za navedene periode tokom epidemija 2009 – 2011. godine sa kadrovskom i prostornom organizacijom rada na Infektivnoj klinici.
Zbrinjavanje kritično obolelih od virusa gripa AH1N1 spada u najkompleksniji oblik lečenja koji je zavistan od dobrog timskog rada, moderne tehnologije, kadrovskog potencijala i farmakoloških mogućnosti. Medicinske sestre Respiratornog centra moraju posedovati znanje, stručnost i efikasnost uz kontinuiranu edukaciju ali istovremeno moraju obezbediti kvalitetnu međuljudsku komunikaciju u cilju ostvarivanja opšteg cilja – postizanje veće radne efikasnosti na obostrano zadovoljstvo.